Перовић Батрић 0001    Зацмиље шужањ у тамницу 0002    Од простране ломне Горе Црне 0003    По имену Перовић Батрићу 0004    У руке Ћоровић’ Османа. 0005    Овако му јунак говорио: 0006    „А за Бога, Ћоровић’ Османе, 0007    Ходи мене врзи на откупе 0008    И узми благо које ти је драго, 0009    За мене ће силна откуп доћ’ — 0010    Дате браћа благо небројено, 0011    Осам братах, осам џефердара, 0012    Осам снахах, дванајес’ ђердана!” 0013    Осман ћаше да узима благо, 0014    Но не даду остали Нихшићи: 0015    „Не, Османе, рђа те убила, 0016    Какво благо за откупе узимаш! 0017    Што ти даје осам џефердарах, 0018    То је Батрић скинуо с Тураках; 0019    Што ти каже дванајес’ ђерданах, 0020    То су они с булах ујагмили!” 0021    Кад то зачу Ћоровић Османе, 0022    Махну сабљом, посјече му главу. 0023    Глас допаде Перовић’ Радула, 0024    Ста га цика како змије љуте. 0025    Но му стари Перо говорио: 0026    „Не плачи, мој Радуле синко, 0027    Тебе је доста браће остануло, 0028    Иако је Батрић погинуо; 0029    Но ако си јунак од јунака, 0030    Ти се мучи дако га осветиш!” 0031    Но Радуле на ноге скочио, 0032    Покупи младе Црногорце, 0033    А са њиме тридес’ и пет другах, 0034    Поведе их зеленом планином, 0035    И западе друму у планину. 0036    Ту чека за неђељу дана, 0037    Докле им је таин нестануо. 0038    Мало било, ништа не трајало, 0039    Али иде тридесет Тураках 0040    Од Нихшића, града бијелога, 0041    Пред њима је Ћоровић Османе. 0042    Кад дођоше насред друма пута, 0043    Стаде Осман кажеват’ Турцима: 0044    „Батрића сам овђе уфатио!” 0045    Но Радуле Богом браћу куми: 0046    „Немо’ који палит’ џефердара, 0047    Ер ћу гађат’ Ћоровић’ Османа!” 0048    Лијепо га дружба послушала 0049    И Турке напуштише близу. 0050    Но да видиш Перовић’ Радула, 0051    Он на траву бачи џефердара 0052    И јунак од земље поскочио, 0053    Под Османом коња уфатио 0054    И узе му свијетло оружје. 0055    Црногорске пушке попуцале 0056    И убише тридесет Тураках, 0057    Узеше им главе и оружје; 0058    Па су тридес’ коња узјахали, 0059    Отидоише ломном Гором Црном 0060    Све појући а шамлак мећући, 0061    Док дођоше у Заљуће мало 0062    И Османа доведоше жива. 0063    Кад га виђе Вучићевић Перо, 0064    Ријеч рече: „Аферим ти, Раде, 0065    А пасју му посијеци главу!” 0066    Перо рече, па га посјекоше.